Михајло Рабреновић, дипломирани правник, магистар правних наука и доктор наука у области стратегијског менаџмента у јавном сектору, са више од тридесет година искуства у правној струци, дугорочно се бави применом и унапређењем неких питања правно-организационог система Републике Србије. Посебно је посвећен управноправним темама, тумачењу нормативних аката, заштити владавине права и развоју институционалних механизама контроле законитости. Спојио је академско и институционално искуство у области управноправне праксе, јавне управе, правног саветовања и менаџмента јавног сектора.

Образовање је стекао на Правном факултету Универзитета у Београду, са просечном оценом 9,74. Током студија је добио награду из Фонда проф. Николе Стјепановића, за рад „Управно-рачунски спор као посебан управни спор“ и награду Универзитета у Београду, за рад „Појам организације“. Усавршавао се на Универзитету Илиноис у Чикагу у области кривичног и кривичног процесног права, а на престижној Лондонској школи економије и политичких наука (LSE) обавио је једногодишњу специјализацију у области државне управе. Добитник је високо цењених домаћих и међународних стипендија (стипендија за развој научног подмлатка Министарства просвете Републике Србије, стипендија фондација Сасакава и Чивнинг, стипендија Министарства просвете Руске Федерације и Универзитета Илиноис). Докторирао је на теми стратегијског менаџмента у јавном сектору, а другу докторску дисертацију приводи крају на тему: „Управни поступак на прекретници: правна природа управних активности“.

Током рада у Привредној комори Србије у више сектора био је укључен у анализу привредно-правних прописа и унапређење управљања, учешће у припреми нацрта закона и предлагање мера за побољшање пословног амбијента. У оквиру ангажовања у Правној служби ПКС, у почетку каријере давао је допринос и пословима који су се односили на рад Арбитражног суда и Суда части. Поред тога, активно је учествовао у изради консултативних извештаја намењених државним органима и привреди, посебно у сегментима који се односе на уставне принципе, законитост управљања и усклађеност прописа.

У два мандата обављао је функцију председника Управног одбора Института „Торлак“, а од 2022. члан је Надзорног одбора ове установе. У тим органима учествовао је у доношењу општих и појединачних аката, тумачењу прописа и надзору законитости рада.

У ЈП „Пошта Србије“ био је члан нове Радне групе за израду предлога организације и оптимизације радних процеса а сада је члан Радне групе за израду предлога макро и микро организације. Наведене активности резултирају израдом различитих правних аката који су важни за унутрашњу организацију и законитост рада јавног система.

Аутор је монографија Стратегијски менаџмент у јавном сектору („Службени гласник“) и Утицај стратегијског менаџмента на микроекономску реформу система здравствене заштите (Еуросфера, Економски институт, Институт „Торлак“). Научна истраживања из области стратегијског менаџмента и управљања у јавном сектору објавио је у многобројним високорангираним домаћим и међународним часописима, а четири научна рада су публикована у изузетно угледној публикацији, у издању Oxford University Press-а. Као добитник посебне награде Фондације Сасакава објавио је у Јапану коауторску монографију „Management of Yugoslav Banks in Transition Period“.

У звању редовног професора предавао је на више установа високог образовања. Оснивач је консултантске куће „Еуросфера“, која је организовала више конференција из области анализе правно-организационог оквира за здравствену заштиту и здравственог менаџмента, унапређења економских односа Србије са светом, као и регионалну конференцију „Анализа Закона о општем управном поступку“, под покровитељством Народне скупштине Републике Србије, а и издавач је истоименог зборника научних радова. Обављао је дужности генералног секретара Удружења за јавну управу и председника Чивнинг друштва.

Члан је Управног одбора Удружења за право осигурања Србије. Као учесник бројних домаћих, регионалних и међународних конференција посвећених законитости и управном праву, активно доприноси стручној дискусији о развоју правног система Србије. Тако је, у периоду од 1992. до 2016. године, доприносио раду Копаоничке школе природног права, својеврсном форуму за размену мишљења стручњака из области судске, законодавне и извршне власти, као и представника науке и привреде.

Током основних студија биран је на дужност студента-продекана на Правном факултету Универзитета у Београду и на дужност члана Скупштине Универзитета у Београду. У два мандата био је председник Академског културно-уметничког друштва „Лола“, са организованих преко 70 гостовања на више континената, промовишући традицију и културу Србије и повезујући нас са светом, а приликом разматрања нацрта Закона о култури дао је сугестије за унапређење положаја културно-просветног аматеризма као важног друштвеног покрета.

Од када је уведен вишестраначки систем није био члан ниједне политичке партије ни покрета. Говори енглески и руски језик.