Eurosfera, Belgrade

Политика, 31.5.2021.: Лондон смањује царине на српске производе

Релативно низак ниво наше привредне сарадње у супротности је с веома великим међународним, дипломатским, политичким и војним рејтингом Уједињеног Краљевства, оцењује Михајло Рабреновић

Иако је Велика Британија крајем прошле године раскрстила с Европском унијом, правила увоза и извоза производа из Србије у ову земљу поново су иста као и пре брегзита. Наиме, 20. маја ступио је на снагу Споразум о партнерству, трговини и сарадњи између Републике Србије и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, који је потписан у априлу. Тако је укинута царина од 20 одсто на српске производе која је плаћана четири и по месеца.

Кашњење у уговарању поменутог споразума још у фебруару је критиковао председник Србије Александар Вучић, који је упозорио на последице. „Зашто нисмо на време испреговарали споразум с Великом Британијом о слободној трговини? Нисмо знали да иде брегзит. Сада наше фирме морају да чекају на то”, указао је тада председник. Додао је да са Великом Британијом имамо годишњу трговинску размену од 600 милиона евра, а да ће се то што нисмо имали споразум одразити негативно на БДП од 0,1 до 0,2 одсто.

Које су последице кашњења споразума знаћемо прецизније крајем године, али током прва три месеца 2021. у Велику Британију је извезена роба у вредности од 86,9 милиона евра, што је за шест милиона више него прошле године. Увоз у Србију вредео је 50,7 милиона евра, што је за 10 милиона мање него у истом периоду претходне године, подаци су Републичког завода за статистику. Да ће овај документ допринети повећању спољнотрговинске размене, потврдили су и у Привредној комори Србије, која је саопштила да ће, захваљујући овом документу, компаније из Србије задржати позицију респектабилног добављача на захтевном тржишту Уједињеног Краљевства.

У разговору за „Политику” професор др Михајло Рабреновић каже да овај споразум даје ново светло и нове подстицаје у односима Велике Британије и Србије, и то у више сфера. Ипак, наш саговорник упозорава да његово парафирање није довољно. „Њиме су нам отворена многа врата, а да ли ћемо кроз њих проћи, то зависи и од нас. За примену овог важног споразума потребно је да надлежна министарства, привредне коморе и друге пословне асоцијације активно учине више у представљању потенцијала привредницима и предузетницима који би, такође, требало да буду много активнији на том плану”, објашњава Рабреновић, који је био саветник за економску сарадњу с Великом Британијом у Привредној комори Србије.

Искусни дипломата Зоран Миливојевић сматра да је споразум с Великом Британијом значајан пре свега због билатералних односа с овом великом светском силом. Велика Британија је, подсећа он, стална чланица Савета безбедности и важно је да билатералне односе с овом земљом уредимо након њеног изласка из Европске уније. „То је смисао овог споразума који има економску димензију, али је и његов политички контекст веома важан”, каже Миливојевић.

Велика Британија је на 21. месту извозних дестинација Србије, а на 24. месту по српском увозу. Због културних и научних потенцијала ове земље, привредне и финансијске моћи требало би да ова земља буде барем међу првих 20 трговинских партнера Србије, сматра Михајло Рабреновић. Релативно низак ниво привредне сарадње, додаје, у потпуној је супротности са чињеницом да та земља има веома велики међународни, дипломатски, политички и војни рејтинг. Њене везе са земљама Комонвелта, који окупља 53 државе, чине је респектабилним пословним партнером. Ипак, нови споразум представља снажан сигнал да наше две земље стварају правни оквир за унапређење привредне сарадње. „Његово потписивање представља и шири, социолошки феномен, доприноси побољшању међусобних веза, које су, у начелу, у успону иако постоје и изазови у погледу појединих питања, као што је статус Косова и Метохије”, напомиње Рабреновић.

Значај недавно потписаног споразума нагласила је и британска амбасадорка Шан Маклауд, рекавши да се радује што ће видети како више компанија из Велике Британије напредује у Србији и како британско знање даје подстицај економском развоју наше земље.

Рабреновић подсећа да се Велика Британија никада није у потпуности предала правно-организационим начелима Европске уније током 47 година чланства у тој организацији. За разлику од других земаља, сачувала је одређени степен суверенитета, што се видело у задржавању фунте као средства плаћања, али и у чињеници да шенгенска виза није била основ за улазак на њену територију. Одлука британског народа да напусти ЕУ је, како наводи наш саговорник, историјска, а у поступку одлучивања превладали су аргументи да би Велика Британија требало да уђе у нову етапу.

У циљу потпуне артикулације своје нове политике, Влада Велике Британије у марту је парламенту представила својеврсну стратегију глобалне Велике Британије, која представља осврт на кључна питања и настојање да се дефинише њихова будућа улога у сложеном свету у коме живимо. Зоран Миливојевић истиче да ће, након брегзита, ова земља имати потребу да се поново потврди као глобална сила. Миливојевић подсећа да је некадашња британска премијерка Тереза Меј изјавила у Скопљу да ће Велика Британија наставити своје активно присуство на Балкану.

„Морамо рачунати да ће британска политика бити ослоњена и на традицију, али и на ставове који су примерени савременим односима и њиховим интересима на овим просторима”, каже Миливојевић. Он подсећа да је британска политика на Балкану пре свега била антируска, па нема сумње да ће они наставити да се боре против руског утицаја на Балкану, што ће се свакако одразити и на однос са Србијом. Миливојевић сматра да ће Британци покушати да обнове свој утицај у Грчкој и да ће подржати Турску управо због њене антируске политике на овом простору. Такође, инсистираће на подршци региона интересима трансатлантске заједнице, тачније Запада.

„Што се нас тиче, одржавање добрих односа са Британијом веома је значајно, али ћемо имати задатак да бранимо свој национални интерес када је реч о Косову и Метохији, европским интеграцијама и српском питању у региону”, каже Миливојевић и додаје да је реч о земљи која има потенцијал да вам помогне, али и да вам нанесе штету, што никоме не одговара. Антрфиле

Разбити фаму о Британцима као непријатељима

Односи Србије и Велике Британије су имали значајне успоне, али и повремене падове, посебно током бомбардовања 1999 године, када су прекинути на краћи период. Међутим, Михајло Рабреновић сматра да би требало да разбијемо фаму о Британцима као непријатељима Србије, која се појављује у одређеним круговима.

„На Балкану, као и у неким другим тачкама у свету, постоји судар интереса разних земаља, тако да је, са ослонцем на савезништву у два велика светска рата и бројним светлим примерима из наше историје, потребно да потражимо заједничке циљеве и да се око њих објединимо, бар понекад увиђајући и сопствене пропусте из неких ранијих времена”, каже наш саговорник.

Дипломатски односи наше две земље имају историју дугу скоро 185 година, подсећа Рабреновић, а тај континуитет је веома важан, поготово јер актуелна власт покушава да одрже добре међународне односе и са Истоком и са Западом.

Када је у питању Велика Британија, наш саговорник сматра да је брегзит био један од инструмената да се обезбеди стабилан раст инвестиција, трговине и приступа стратегијским ресурсима. Постизање ових циљева, додаје, одвија се у сложеном историјском тренутку који карактерише извесна стагнација САД, али и развој Кине и ривалитет с Русијом.

Став Велике Британије према Србији мање је везан за брегзит, а углавном је одређен односом Србије према НАТО интеграцији и према Русији. Професор Џејмс Кер-Линдзи са Лондонске школе економије, подсећа Рабреновић, сматра да ће излазак Велике Британије из ЕУ утицати на њену способност да обликује односе Србије у вези с Косовом, али ће јој дати предност да решава друга важна регионална питања, попут илегалних миграција и транзита исламских бораца с Балкана у Сирију.

Related posts

Најава Британско-српске конференције у Вестима РТС 1 www.eurosfera.org

Eurosfera

Шеста британско-српска конференција уз подршку Групе за Србију Парламента УК

Eurosfera

ОРЛИЋ: ЗАКАЗАНА КОНФЕРЕНЦИЈА О САРАДЊИ СА УК

Eurosfera

Оставите коментар